Šumski Vrt – Održavanje

Sledi isečak iz naše knjige Život u Prirodi.

Mi rastemo zajedno sa svojim šumskim vrtom. Obrazujemo se, posmatramo i analiziramo ono što smo zapazili. Dok za biljke posađene u daljim zonama moramo planirati posetu, bližim sadnicama možemo posvetiti pažnju usput tokom kretanja po imanju. Posmatrajući svoj šumski vrt kroz sezone, obraćamo pažnju na sledeće:

• Napredovanje biljaka – mnoge vrste dugogodišnjih biljaka većinu svoje energije ulažu u koren tokom prve godine nakon sadnje (neke vrste u ovoj fazi provode i više godina), uz vrlo malo nadzemnog napretka. Tokom te faze najbitnije je da je biljka živa, zdrava i da proizvodi lisnu masu. Nakon ovog perioda stasanja, obratićemo pažnju na pokazatelje napredovanja biljke kao što su brzina rasta novih izdanaka i obim centralnog stabla;
• Životinje i insekti – da li bioraznolikost flore koju smo posadili doprinosi raznovrsnosti faune u šumskom vrtu? Učićemo kako da prepoznamo jaja, larve, izmet i druge tragove koje ostavljaju divlji posetioci našeg šumskog vrta. Korisno je beležiti vrste insekata koji su redovni posetioci i obratiti pažnju na to šta se dešava kada dođe da prevelikog množenja određenih vrsta i kako ono utiče na biljke;
• Razvoj biljnih zadruga – posmatramo uzajamno delovanje biljaka u zadruzi, gledamo da li biljke vrše funkcije po planu ili treba nešto menjati u kompoziciji zadruga;
• Kvalitet zemljišta – svake godine i na raznim mestima gledamo da li je zemlja mekša, da li bolje upija vodu i da li se raznovrsnost i broj stanovnika u njoj uvećava.

Ukoliko tokom posmatranja ustanovimo da je neophodno reagovati, uvek se trudimo da delujemo na uzroke umesto na simptome problema i da tako usmeravamo šumski vrt ka svojim dugoročnim ciljevima. Prskanje štetočina otrovima ili ručno uklanjanje neće učiniti ništa za dugoročnu stabilnost sistema. Uvek se treba truditi da većinu funkcija održavanja prebacimo sa svojih leđa na leđa biljaka – zadržavanje vlage, povećavanje plodnosti, zaštita od štetočina i bolesti i slično. Naravno, nekada je potrebna direktna akcija, ali ćemo se i tada starati da budemo što delotvorniji putem promišljenih akcija, umesto brzopletih reakcija. U nastavku poglavlja ćemo videti na šta pogotovo treba obratiti pažnju tokom prvih nekoliko godina nakon sadnje.

Zalivanje

Sadnice posađene tokom jeseni i zime ne zahtevaju zalivanje sve dok ne počnu da puštaju prve izdanke na proleće. Nakon toga, mladom drveću nedeljno treba oko 10-30 l vode po kvadratnom metru, što je jednako 10-30 mm kiše. Ovo su okvirne brojke koje u velikoj meri zavise od tipa zemljišta, osunčanosti, nagiba i drugih karakteristika lokacije na kojoj biljka raste, kao i samoj vrsti drveta ili žbuna. Kao što znamo, glinovita zemlja bolje zadržava vodu od peskovite. Voćke posađene uz vodorov ili druge elemente pasivnog navodnjavanja o kojima smo govorili u Poglavlju 10 zahtevaju manje vode i bolje trpe sušne periode. Međutim, u prvim godinama, dok se koren ne razvije do samostalnosti, voda mladim sadnicama mora redovno dolaziti ili sa neba, ili od baštovana. Potrebe zalivanja treba imati u vidu tokom plana sadnje, jer ukoliko posadimo više nego što smo u stanju da zalijemo tokom sušnog leta, osetljive sadnice će zaostajati u razvoju, a možda se i potpuno osušiti. 

Zemlja bolje upija vodu tokom sporog zalivanja, zbog čega pri zalivanju crevom koristimo blag mlaz. Ako zalivamo kofom, ona na dnu treba da ima otvor prečnika 3-4 mm kroz koju voda može polako da curi. Sirotinjska, ali delotvorna varijacija metode „kap po kap“. O tehnikama i uštedi vode prilikom zalivanja biljaka govorimo detaljnije u Poglavlju 10.1.2.

Kad prorode, većina drveća ima dovoljno razgranat koren, tako da im ne treba dodatno zalivanje. Tokom izuzetnih suša, prinos može da podbaci i zalivanje u ovim situacijama pomaže. Međutim, veliko je pitanje da li ćemo u takvim periodima imati višak vode za zalivanje velikog drveća. Dok životinje i jednogodišnje biljke mogu da uginu ili uvenu bez vode, drveće će samo odložiti prinos za vlažniju godinu. Isto važi i za žbunje, ali, pošto ono zahteva manju količinu vode, zalivanje tokom cvetanja i formiranja plodova ako tada nema kiše osigurava stabilan prinos. Imajte u vidu da je ovo generalizacija i da potrebe za vodom odstupaju od proseka između vrsta biljaka, zbog čega je potrebno informisati se o potrebama svih stanovnika našeg šumskog vrta.

Štetočine

Iako je štetočina možda grub naziv za magična šumska bića poput srna, puhova i drugih, u kontekstu razvoja imanja ovaj izraz može biti opravdan zbog količine štete koju nanose svojim neznanjem. Tri godine napredovanja mlade sadnice se može okončati za jedno veče ako srndać tako odluči, zbog čega ga ne treba dovoditi u položaj da odlučuje o takvim stvarima. Zimi grizu mlade grančice voćki, a početkom proleća mužjaci trljaju rogove o mlade sadnice. Bilo koji drveni štap koji neometano raste iz zemlje im pruža neverovatno zadovoljstvo, tako da smo naišli na nekoliko Bagrema posađenih u daljim zonama imanja koje su srndaći potpuno uništili. Stalno prisustvo psa se u našem slučaju pokazalo kao delotvorna zaštita. Kada pas nije tu, srndaći šire svoju teritoriju i neće se ustručavati da brste i sadnice koje su posađene na samo nekoliko metara od kuće. Sep Holcer u svojoj knjizi detaljno opisuje razne meleme za zaštitu od srndaća, ali još nismo imali priliku da ih probamo.

Mnogo ljudi bije bitku sa krticama i slepim kučićima koji raskopavaju travnate površine. U našem slučaju, krtice su dobrodošli saradnici koji razbijaju našu nabijenu glinovitu zemlju. Gornju površinu krtičnjaka takođe koristimo kao odličnu zemlju za rasadnik višegodišnjih biljaka. Kada bi se u većoj meri okrenule ka našem povrtnjaku, postavili bismo zvučnu sondu sa solarnim napajanjem da ograničimo njihovo kretanje u tom delu. Ove sonde su najdelotvornije ukoliko se postave pre nego što se krtica odomaći.

Oblikovanje

Orezivanjem i oblikovanjem granja usmeravamo rast i budući oblik voćaka. Naš cilj je oblik retke krošnje sa srazmerno vodoravnim velikim granama, tako da svetlost i vazduh mogu da dopru do stabla. Time postižemo sledeće:

• Veća otpornost na oboljenja zbog boljeg protoka vazduha;
• Uravnoteženo grananje i veća stabilnost tokom oluja i snegova;
• Povećanje prinosa usled bolje osunčanosti plodova;
• Lak pristup stablu i olakšano branje plodova kroz retku krošnju.

Voćke oblikujemo orezivanjem i usmeravanjem grana uz pomoć kanapa, letvica, žica i drugih pomagala. Pravovremeni potezi u periodu razvoja mladih sadnica će nam olakšati posao u budućnosti. Ove tehnike se ređe primenjuju u većim vrtovima i daljim zonama jer se gubitak prinosa i zdravlja biljaka nadoknađuje većim brojem stabala, dok je u zonama bližim kući lakše odvojiti vreme za oblikovanje krošnji voćaka. Tokom prvih godina, najbitnije je uklanjanje niskih izdanaka sa stabla, a pogotovo izdanaka koji rastu ispod mesta kalemljenja (iz podloge). Detaljne tehnike orezivanja različitih vrsta voćaka možete naučiti iz literaturi na ovu temu koja je zaista obimna, ili se posavetujte sa stručnim agronomom.

Drveće koje dobro podnosi okresivanje se može seći nisko i rasti kao šiblje (ove biljke su u tabelama 14.2, 14.3 i 14.4 obeležene slovom O). Tako dobijamo žbun iz koga svakih 5-7 godina sečemo stubove i kolce. Ukoliko drvo okresujemo na 1-2 m visine, ispod krošnje imamo prostora za sadnju drugih biljaka, a mlade grane rastu izvan dohvata srndaća.

Sezonsko okresivanje

A: Nisko okresivanje. B: Visoko okresivanje.

1: Okresane grane. 2: Nov rast naredne godine. 3: Biljka spremna za ponovo okresivanje nakon nekoliko godina.

Da biste sprečili bolesti na orezanim granama, najbolje je da sve postupke orezivanja, sečenja i uzimanja grana za pletenje i vezivanje obavljate po suvom i sunčanom vremenu.

Tokom prvih godina je preporučljivo uklanjati cvetove i plodove koji se pojave na mladim sadnicama, kako bi biljka više energije poslala u jačanje korena i stabla. Iako je teško odoleti prvim plodovima, treba zapamtiti da drveće sadimo zbog dugoročnih ciljeva. Strpljivo odsecite i odložite prve cvetove u kompost. Drvo će vam biti zahvalno na duge staze.

Plodnost

Sve tehnike iz Poglavlja 12 o povećanju plodnosti (naročito malčiranje) se mogu primeniti i u šumskom vrtu. Zemlja bi tokom cele godine trebalo da bude pokrivena biljnim materijalom. U početku je taj materijal malč, a kasnije tu ulogu mogu preuzeti biljke pokrivači. Drobljene grančice su idealne za malčiranje jer se njihovim kompostiranjem na površini zemljišta oponašaju uslovi u šumi. Ukoliko nemamo dovoljno ovog fantastičnog materijala, slama ili pokošeno prolećno rastinje poput trava i korova će takođe dobro poslužiti da zemljište zaštite od isušivanja i spiranja nutrijenata i da povećaju sadržaj organske materije u tlu.

Mladim biljkama nije potrebno dodavati đubrivo u prvim godinama, sve dok ne počnu da cvetaju. Izuzetak je zemljište sa izuzetno niskim sadržajem organske materije. U ovom slučaju će nanošenje komposta ili stajnjaka po površini zemljišta i prekrivanje malčom biti veoma korisno za ubrzavanje razvoja i rast živih bića koja žive u zemljištu.

Azot smo voćkama obezbedili na duge staze tako što smo u njihovoj blizini posadili višegodišnje biljke koje ga fiksiraju u tlu. Voćkama koje već daju solidan prinos možemo dodavati po dve lopate pepela ispod krošnje na jesen, kako bismo nadoknadili zalihe kalijuma u zemljištu. Ukoliko ispod krošnji voćaka posadimo biljke rudare koje izvlače minerale iz dubljih slojeva zemlje, zatvorili smo krug plodnosti. Voćkama posađenim na ovaj način nije neophodno dodavati đubrivo, kompost ili stajnjak da bi se obezbedio zadovoljavajući prinos iz godine u godinu.

Kada je u pitanju niže rastinje, ukoliko želimo da prinos približimo maksimalnom potencijalu, biljke možemo prskati tečnim đubrivom tokom faze listanja i cvetanja, kada su najveće potrebe za hranljivim materijama. Na našem imanju, ovu tehniku primenjujemo samo na žbunju poput Kupina, Malina i Borovnice, gde je zalivanje đubrivom od Gaveza najpraktičnije.

Korovi

Korišćenjem malča, a kasnije i biljaka pokrivača, značajno ograničavamo rast korova koji se ipak ne može zaustaviti u potpunosti jer će uvek neka žilava biljka naći mesto da proviri. Malo vrsta korova su štetne same po sebi, tako da plevimo samo korov koji bi mogao da preraste i uguši biljke koje smo posadili. Zbog toga je potrebno prepoznati svaku biljku koja se pojavi u našem šumskom vrtu kako bismo znali njene karakteristike.

Poneki korovi poput Hajdučke Trave, Matičnjaka i drugih biljaka vrše bitne funkcije u biljnim zadrugama. U ovom slučaju nam je priroda učinila uslugu i posadila zeljasti sloj pokrivača umesto nas. Pored trave (poput Cynodon dactylon), jedine biljke koje bez izvinjenja odstranjujemo iz biljnih zadruga našeg šumskog vrta su Divlje Kupine i Šipak. Za njih smo odredili posebna mesta na imanju gde mogu neometano da rastu i gde njihove trnovite grančice neće dolaziti u čest dodir sa našim nogama i rukama.

Kada plevimo korov sa korenom, na njegovo mesto ćemo posaditi korisnu biljku koja će popuniti novostvorenu ekološku nišu. Zeljasti korovi pokošeni pre nego što puste seme se mogu odmah koristiti kao malč. Ukoliko su korovi već pustili seme, bolje ih je potopiti u vodu na neko vreme da istrule, pre nego što ih stavimo na zemlju kao malč ili odložimo u kompost.

Trava koristi veliku količinu vode i azota koje bi inače moglo da iskoristi drveće ili žbunje. Redovnim košenjem trave i odlaganjem radi sušenja ispod samog drveta dobijamo malč na licu mesta. Efikasnija strategija je održavanje debelog sloja malča koji potpuno onemogućava rast trave i ostavlja više prostora ispod površine zemljišta za širenje korena višegodišnjih biljaka. Urednim travnjacima nije mesto u šumi, zato je jednostavnije strateški odrediti jedno mesto na kome ćemo održavati travnjak i gde možemo provoditi vreme i uživati.

Dugoročni ciklusi

Kada biljka uvene usled bolesti ili napada štetočina, korisno je saditi biljku druge sorte, vrste, roda, pa možda čak i druge porodice kako bismo umanjili verovatnoću da se problem ponovi. Kada biljka godinama nije u stanju da se izbori sa mikroklimom na mestu sadnje, ne treba oklevati sa eliminacijom te vrste sa tog mesta. Posečen trupac može biti dom za korisne insekte i druge životinje, ili hrana za produktivne pečurke. Ciklus prirode se na taj način nastavlja. 

Važno je zapamtiti da se drveće gaji, i da je sadnja samo jedan korak u njihovom formiranju.

Za održavanje mladih voćki kada prorode, preporučujem da pogledate knjigu The Holistic Orchard (Michael Phillips). Iako se najviše odnosi na istočnu obalu Severne Amerike, knjiga sadrži obilje korisnih informacija o zaštiti od štetočina i bolesti, oblikovanju krošnji i mnoge druge podatke o održavanju drveća i žbunja na duge staze, koje bi trebalo da znate.

Primetićete da tokom ovog poglavlja uglavnom govorim o funkcijama, ne usredsređujući se previše na estetiku. Zaista verujem da forma prati funkciju i da ćemo lako naći lepotu u onome što nam pruža zadovoljstvo i daje korist. Ako bacimo pogled malo šire od očekivanog cveta Ruže, vrlo lako ćemo naći lepotu i u cveću drugih vrsta, kao i lepotu u boji, obliku i teksturi lista. Lepotu je lako naći u vrtu čija je glavna karakteristika raznovrsnost.

Pored lepote i hrane vrhunskog ukusa i kvaliteta, u šumskom vrtu imamo priliku da stvorimo i mnoge druge osnovne stvari koje su neophodne za udoban život. Ukratko smo ih se dotakli tokom ovog poglavlja, ali mnogi domaćini će vremenom naći svoje načine da onim što proizvedu u šumskom vrtu počnu da prelaze iz uloge potrošača u ulogu stvarača.

Ono što smo stvorili našim sopstvenim glavama i rukama nas može ispuniti na način kome kupljeni proizvodi i usluge ne mogu da se približe. Teško mogu zamisliti šta nas više može osokoliti nego saznanje da će koraci koje danas svesno pravimo iza nas ostaviti šumu… I to mnogo, mnogo godina nakon što napustimo ovaj svet. Imajući u vidu šta su nam sve šume davale kroz istoriju i šta mogu nastaviti da nam daju u budućnosti, nije čudo što prema drveću gajimo urođeno pozitivan osećaj.

Ovo je bio isečak iz naše knjige Život u Prirodi, koju možete naručiti ovde.