Pretvaranje Starih Šuma u Pelet

Energetska kriza u Evropi se sve brže razvija što smo bliži prvim mrazevima. Teško je celokupno sagledati ovaj kompleksan fenomen, zato želimo skrenuti pažnju na samo jedan aspekt o kojem je mali broj ljudi informisan.

U našoj državi, i širem regionu, trenutno se vrši čista seča starih šuma radi pretvaranja istih u pelet za ogrev.

New York Times je ovaj proces detaljno predstavio, a nama su slike iz Rumunije delovale identične onome što se poslednjih nekoliko godina dešava oko Rtnja.

Naime, formiran je BioEnergy Point u Boljevcu sa idejom da otpadno drvo (palete, piljevinu, itd.) pretvara u pelet i time obezbedi održiv izvor energije. Nažalost, u praksi to nije ispalo tako već kamioni direktno sa Rtnja (i drugih lokacija) dovoze masivna sveže posečena stabla kojim snabdevaju ovu fabriku.

Takođe možete da se provozate od Boljevca do Sokobanje (preko Ilina) i da sami vidite ogromne površine koje su do nedavno bile pod šumama. Verujemo da se isto može videti i satelitskim snimcima.

Ništa od toga nije skriveno, bukvalno možete da se parkirate na magistrali Paraćin – Zaječar i da posmatrate čitav fenomen koji se odigrava ispred ove sarkastično zelene fabrike koja sagoreva zelenilo. Treba pomenuti da mi ne mislimo da to iko radi iz zle namere. Problem je proces koji to omogućava, i koji treba promeniti pre nego što se načini više štete.

Verujemo da je slična situacija i u drugim krajevima našeg regiona – pišite u komentarima vaše iskustvo.

Vrednost starih šuma

100 mladih sadnica ne može da nadomesti ono što je svom ekosistemu pružalo jedno stablo od 100 godina.

Ukoliko vam je ovo novost ili ukoliko sumnjate u vrednost koju stare šume pružaju ne samo svom lokalitetu već i nama samima, bilo bi dobro da se dublje informišete na tu temu.

Čak i ako pretpostavimo da će se posečena šuma oporaviti nakon 20-50 godina i da će se sve vratiti na staro, i tu nastaje problem. Drvo nije dovoljno posaditi. Drvo treba negovati. Pretpostavka je da će se prirodne šume same formirati (kao što su to učinile i ranije). Klima je znatno manje stabilna nego što je bila pre 50 godina kada se stara šuma formirala. Izgledi da će se to lako ponoviti u doba sve intenzivnijih ciklusa suša-poplava-grada nisu pozitivni.

I na kraju krajeva, ko sebi daje pravo da uzima od budućih generacija?

Ukoliko sada uzimamo više nego što ostavljamo iza sebe, mi onda krademo od svojih potomaka, koliko god to bilo nelagodno mnogima danas da prihvate. Nije nam svrha da morališemo i grdimo, već da otvorimo oči ka široj slici.

Šta možemo učiniti po tom pitanju?

Prvo i osnovno je informisati ljude da se ovo uopšte dešava. Mnogi će biti iznenađeni, jer ovako bitne teme uglavnom bivaju sistematski zatrpavane u mnoštvu buke.

Podelite ovaj tekst sa drugima i uočite nam čime bi ga mogli dopuniti. Neka se drugi dalje aktiviraju na osnovu svojih mogućnosti.

Na ličnom nivou, verovatno svi možemo smanjiti naše potrošačke navike.

Nije ponos spaliti dovoljno šume da bi januar provodili u kratkim rukavima. Nije sramota nositi džemper u kući tokom zime.

Isto važi ukoliko se grejete i na druge izvore energije, jer u suštini problem je isti.

Možda je došlo vreme da ponovo uzimamo onoliko koliko nam je dovoljno.

I možda u toj dovoljnosti nađemo neki mir koji nije moguće naći u nezasitoj proždrljivosti, uprkos onome što nam reklame decenijama govore.

🌳

Nema Komentara

Postavi Komentar