Sledi isečak iz naše knjige Život u Prirodi.
Korišćenje kiše se smatra normalnim u mnogim delovima sveta, a vremenom će biti sve normalnije i kod nas. Imajući u vidu da na našim prostorima tokom jedne godine padne oko 30 hiljada litara čiste vode na krov od 50 kvadrata, bilo bi bezveze baciti taj resurs niz slivnik.
Prosečne mesečne i godišnje padavine za svoj region možete naći na Hidrometeorološkom Zavodu.
Imajte u vidu da su to prosečne vrednosti. Odstupanja će svakako biti, ali dobili ste početnu vrednost za sledeću računicu:
Količina padavina (mm) x Površina (m2) = Litara vode sakupljeno
Dakle ako u Beogradu u avgustu padne 58mm vode na krov površine od 75 m2, niz oluke će otići oko 4300 litara vode (4.3 kubika). Zašto ovakve zadatke nisam imao na času matematike?! U zavisnosti od nagiba krova i vetrova, možete očekivati da sakupite oko 5-10% manje od te brojke. U svakom slučaju, nije malo vode.
Korišćenje kišnice
- zalivanje biljaka – kiša iz atmosfere skuplja azot (78% vazduha koji udišemo je azot), što je čini idealnom za zalivanje biljaka radi boljeg listanja i razvoja ploda
- pranje sudova – kišnica je meka voda, što znači da za razliku od vode koja je tekla zemljom (bunarska, izvorska, rečna, itd.) ne sadrži magneziujm i kalcijum, i samim tim ne ostavlja kamenac na sudovima i cevima
- tuširanje – ko opere kosu kišnicom, neće je zaboraviti. Sa druge strane, zbog svoje mekoće neophodno je potrošiti više vode da bi se njom sprao sapun ili deterdžent
- kuvanje – van urbanih sredina, kišnica se može koristiti i za kuvanje. Na mestu na kome kišnica nije zdrava za piće, verovatno ni vazduh nije zdrav za udisanje
- piće – kišnica je adekvatna i za piće, međutim kvalitetnija je izvorska baš zbog sadržaja magnezijuma i kalcijuma
- kiselost – radi poređenja, kišnica iz našeg rezervoara koji nije dopunjivan 2 meseca je pH 7.0, a na izvoru smo izmerili pH 6.5
Filtriranje kišnice
Mehanički filteri se lako dodaju na bilo koji krov koji već ima oluke. Najkvalitetnija voda se skuplja sa lima ili crepa, a lošijeg kvaliteta sa tegole zbog spiranja potencijalno štetnih materija. Voda pasivno teče niz oluk, kroz filter i na kraju u rezervoar, bez ikakve potrebe za posebnom pumpom ili tehnologijom.
Pre ulazka u rezervoar, kiša treba da prođe kroz dva filtera. Mrežasti filter ide prvi i on služi za odstranjivanje krupnijih elemenata koji su se našli na krovu i u olucima, kao što su lišće, grančice, bubice, i sl. To može biti gusta mreža od nerđajućeg metala ili plastike (komarnik) koji se stavlja na zadnju tačku oluka. Stavlja se pod nagibom kako bi nečistoće pasivno klizile niz mrežu, bez zadržavanja.
Drugi filter služi da preusmeri prvi talas kiše koji spira sa krova prašinu i sitnijie nečistoće, i time sprečava formiranje taloga na dnu rezervoara. Za ovu svrhu se koristi cilindrični taložnik sa plutajućim čepom ili loptom u sebi, koji prima tih prvih 20-30 litara mutne kišnice. Kada se taložnik napuni, čep blokira dalji prijem vode i čista kišnica nastavlja put ka rezervoaru, bez mešanja sa mutnom vodom u taložniku.
Na dnu taložnika je rupica širine 3mm, koja služi kao sporo automatsko pražnjenje. Vremenom će se rupica verovatno začepiti talogom, tako da je treba povremeno progurati ekserom. Još bolje bi bilo omogućiti skidanje donjeg dela taložnika radi čišćenja.
Iskoristite sledeću formulu za računanje zapremine taložnika. Ako živite u izuzetno prašnjavoj sredini, možete i povećati zapreminu.
Površina krova (m2) x 0.42 = Zapremina taložnika u litrima
Pravljenje filtera
U belom svetu je moguće kupiti oba filtera u jednom komadu, ali nije nikakav problem napraviti filtere od plastičnih kanalizacionih cevi. Pogledajte video:
Primetićete da mrežasti filter nije pod nagibom, jer jednostavno nismo imali dovoljno vertikalnog prostora između visine oluka i ulaza u rezervoar. To znači da se mrežasti filter ne čisti sam, već ga je neophodno ručno izvaditi i očistiti. U našim uslovima, to čišćenje 2-3 puta tokom jeseni ne predstavlja problem.
Kako bi sačuvali svu tu finu kišnicu, trebaće vam adekvatan rezervoar da je bezbedno skladištite.
Ovo je bio isečak iz naše knjige Život u Prirodi, koju možete naručiti ovde.
Radislav Mladenović
18. januara 2023. at 15:20Poštovanje. Genijalnost je u jednostavnim rešenjima. Svaka čast. Razmišljam o pravljenju betonske cisterne na placu( planina). Sve mi je ovo savršeno jasno, osim sastava filtera. Šta ste koristili? Razne granulacije peska, ili nešto drugo? HVALA.
Aleksandar Janković
19. januara 2023. at 09:13Hvala! Ovaj filter je samo običan taložnik, radi skupljanja prašine i sličnog sa krova. Mogli bi napraviti i filter sa peskom i raznim granulacijama, ali mislim da nema potrebe obzirom kako se voda nakon toga koristi. Voda nakon toga se može koristiti za tuširanje i pranje sudova bez problema. Pre korišćenja za piće ili za kuvanje, vodu prvo propuštamo kroz filter aktivnog uglja.
Jelisaveta Lalić - Kostić
27. novembra 2021. at 15:52Čartrnje, hvala Miro i hvala autoru na podsticanju jednostavnosti.
Jelisaveta
Radosni klijanac
Veljko
23. avgusta 2021. at 13:11Poštovani,
Da lo bih mogao da dobijem vaš kontakt telefon?
Srdačan pozdrav,
Veljko
Mira
12. jula 2021. at 13:19U Selu odakle je moja mama generacijama skupljaju kišnicu. Jer nemaju izvorske vode a ni gradske…. S tim što oni to zovu ČATRNJE… KOD NAS U SRBIJI VEROVATNO JE ZA NEKE TO OTKRIĆE…
Aleksandar Janković
12. jula 2021. at 14:47Hvala Miro, odlična informacija!
Vladimir
11. oktobra 2019. at 06:34Bravo !!! Upravo sam ovo trazio. Da li bi ste bili ljubazni da mi posaljete detalje za taloznik i sta ste koritistili kao plutajucu cep.
Srdacan, ZELENI, pozdrav !
Aleksandar Janković
12. oktobra 2019. at 18:57Taložnik smo sastavili od PVC kanalizacionih cevi. Širi deo u kome pluta čep je fi 125, dok je uži deo fi 110.
Kao „privremeno“ rešenje za čep koristimo PVC poklopac fi 110 (http://www.cevovod.com/cevovod/velike/214310_POKLOPAC_ZA_CEV_FI-110.jpg)., dok ne nađemo lopticu odgovarajuće dimenzije…. ali 3 godine kasnije čep i dalje završava posao bez problema 🙂 Dok god ima vazduha ispod njega on pluta i ne prevrće se, a u našem iskustvu mogao bi da se zaglavi samo ako led uhvati…. što naravno ne bi smelo da se dešava jer ceo taložnik može da pukne ako zaledi. Iz tog razloga otvaramo dno da sva kiša teče dok su mrazevi.
Pozdrav!
Maja
25. juna 2019. at 19:42Bravo, ovo je meni pravo otkrovenje! Možete li da mi pošaljete detalje taloznika ili savet kako da postavim taloznik u odnosu na cev za cisternu, jer cisterna mi je ustvari bunar koji se nalazi na jedno 6 metara od sabirnog oluka? Nadam se da razumete pitanje, možda sam ga blesavo srocila.
Aleksandar Janković
26. juna 2019. at 14:54Ako sam dobro shvatio, bunaru u ulozi cisterne onda neće ni trebati taložnik – jer sam bunar će ionako imati više sedimenata u sebi nego što može doći putem kišnice 🙂 U zavisnosti od dubine, bunar bi možda nekada trebalo isprazniti i očistiti, ali ništa više od toga.
Ako je cilj jednostavno punjenje ili dopunjavanje bunara kišnicom, onda bi direktno sabirni oluk trebalo poslati u bunar bez dodatnih elemenata.
Jovanka
22. januara 2018. at 17:38Divni ste, u stvari -NAJBOLJI STE, jer nesebicno delite korisne informacije.Od vas sam najvise naucila.Svidja mi se jednostavnost opisa da svi mogu da svate kako neki sistem funkcionise i kako se moze napraviti.
Za kratko vreme ste stvorili mnogo; zelim vam jos puno lepih projekata na vasem imanju.
Zdravlja svetlim mislima vasim
Aleksandar Janković
22. januara 2018. at 18:30Hvala puno na lepim rečima! 🙂
Delimo koliko nam vreme dozvoli za sada, tako da vremenom biće sve više informacija. Raduje nas kada vidimo da drugi nalaze inspiraciju i korist u našem radu…. jer to je cela poenta 😀
Zeleni pozdravi!