Swale (svejl) je vodoravan kanal koji usporava tok vode preko imanja tokom velikih kiša, i šalje tu vodu ispod zemlje putem sporog upijanja. Ova tehnika još uvek nije zaživela u praksi u našim krajevima, a ni u teoriji – zbog čega i nema domaćinski naziv. Tako da ćemo mi danas australijski swale prekrstiti u vodorov.
Elementi vodorova
- Kanal se kopa vodoravno, dakle po konturi ili izohipsi parcele. Tačnu putanju kanala je potrebno prvo izmeriti i obeležiti uz pomoć nivelira ili sličnog alata. Ovo je najbitnija stavka kod vodorova, jer u suprotnom voda otiče na najnižoj tački i kanal gubi funkciju. Širina i dubina kanala zavisi od količine vode koju očekujete, nagiba, tipa terena i sl. Neke početne dimenzije su oko 30cm dubine i 50-150cm širine.
- Nasip je zemlja koja je iskopana i nabacana odmah ispod kanala. Nasip dozvoljava viši nivo vode u kanalu i služi kao savršeno mesto za sadnju raznih kultura.
- Preliv (nije prikazan na videu) je prekid u nasipu gde višak vode kontrolisano teče dalje kako bi sprečio prepunjavanje i potencijalno pucanje nasipa. Širi preliv (>50cm) omogućava spor i miran oticaj vode, idealno preko nabacanog kamena kako bi sprečili svaki efekat erozije.
Funkcije vodorova
- Regulacija poplava – voda se ne zadržava na površini i na taj način šteti usevima i objektima, već se upija u zemlju ili šalje dalje putem kontrolisanih preliva
- Smanjanje erozije tla – eliminiše spiranje zemlje sa površine imanja usled velikih kiša
- Podzemno navodnjavanje – ili subrigacija, je najefikasniji vid navodnjavanja jer nije podložno isparavanju
Praktična primena
Uzmimo kao primer jednu tipičnu parcelu koja se koristi kao njiva ili pašnjak.
Prilikom velikih padavina voda natapa zemlju i višak vode teče preko imanja, a sa sobom nosi najkvalitetniji gornji sloj tla. Par dana vetra kasnije, i zemlja je potpuno suva. Ovakva parcela se klacka između stanja poplave i suše. Pošto nam je cilj da nađemo neku slatku sredinu između ta dva ekstremna stanja, iskopaćemo po neki vodorov na istom imanju:
Odliv vode sa parcele je presečen rovovima koji dozvoljavaju vodi da polako upije u niže slojeve zemlje, umesto da samo sklizne preko površine. U slučaju ekstremnih padavina, prelivi kontrolisano šalju višak vode u sledeći vodorov i time znatno izdužuju put vode do svoje zadnje tačke. Bitno je da preliv od jednog do drugog vodorova bude preko kamena, kako bi sprečili svaki vid erozije.
Jasno je da ova mreža vodorova smanjuje obradivu površinu zemlje. To je odlična vest ukoliko nam je cilj da u isto vreme smanjimo površinu koju obrađujemo, a povećamo plodnost. Oštro oko će primetiti sledeće novonastale mogućnosti sadnje:
- nasipi, kao i prostor odmah ispod nasipa su idealne lokacije za sadnju voćki. Nema zadržavanja vode, koje bi moglo da uzrokuje truljenje biljke, a koren ipak ima lak pristup sezonskim vodama koje se skupljaju u kanalu.
- kulture žitarica bi svakako imale veći rod zbog boljeg zadržavanja vode i manjeg spiranja nutrijenata. Isto važi i za sezonske bašte povrća.
- uz malo mašte, mogli bi da povećate količinu vode koju zadržavate tako što ćete vodorov na određenim mestima proširiti, a možda čak i produbiti? Na taj način dobijate neku vrstu sezonskog bazena ili jezerca gde bi mogli da sadite vrste koje traže više vode. O tim tehnikama zemljanih radova ćemo pisati neki drugi put.
tikvicom protiv suše
Radi eksperimenta, u maju smo stavili nekoliko semenki tikvica dužinom jednog nasipa i prestali da obraćamo pažnju na njih narednih par meseci. Leto 2017. je prošlo sa čestim temperaturama preko 39C i bez kapi kiše tokom 40 dana u julu i avgustu. Tikvice su ipak uspele da daju plod krajem avgusta – na naše veliko iznenađenje! Zaboravili smo da su uopšte tu, već smo ih „otkrili“ slučajnom šetnjom. Plod nije bio naročito izuzetan, ali nam je dao motivaciju za dalje eksperimentisanje sa „baštom bez zalivanja“.
Motivisani tim iskustvom, ove sezone dodajemo još 200m vodorovova na naše imanje. Evo dokle smo stigli i kako izgleda jedan polupun vodorov:
Kopanje Ručno ili mašinski?
Da li ćete kopati vodorov ručno ili mašinski zavisi od nekoliko faktora:
- Brzina – jasno je da mašina brže kopa nego 5 fizikalaca
- Tip zemlje – zemlju koja sadrži dosta kamena nije lako napasti ašovom i budakom, ali jeste moguće (iz iskustva)
- Zapremina novčanika – iznajmljivanje/održavanje mašine, vozača i goriva je uglavnom skuplje nego fizički rad
- Dugoročni planovi – mašina od nekoliko tona koja nabija tlo gde god da prođe ima značajan negativan uticaj na kvalitet zemlje – u slučaju kopanja vodorova, bager daje efekat dva koraka napred, jedan korak nazad
- Fizička sposobnost – ukoliko je vaš način života prevashodno sedećki, možda je vreme da se uzmete ašova i malo po malo primenite pravilnu tehniku korišćenja tog alata
Primetićete da nivelir nije potreban kada se produžuje postojeći vodorov koji u sebi ima dosta vode, jer sama voda u tom slučaju postavlja horizontalu. Ja lično najviše volim posle velikih kiša da uzmem ašov u ruke i pogledam na koju stranu ću danas produžiti svoju protiv-sušnu mrežu. Ništa lakše od kopanja vlažne zemlje. Dobro, verovatno ima nešto lakše 🙂
Jovanka
15. фебруар 2018. at 23:34Sjajno. Najbolje je kada se moze videti kako je to neko uradio, kako izgleda.U videu pominjete biofilter, pa mozete li napisati ili pokazati na videu nesto na tu temu?