Šumski Vrt – Razmnožavanje Biljaka

Sledi isečak iz naše knjige Život u Prirodi.

Uspostavljanje šumskog vrta zahteva veliku količinu sadnog materijala. Iako kvalitetne sadnice nisu naročito skupe, kada njihovu cenu pomnožimo sa brojem svih biljaka koje je neophodno posaditi u prvih nekoliko godina, dolazimo do finansijske investicije koja nije zanemarljiva. Pored ušteda koje sa sobom nosi samostalno razmnožavanje biljaka, odnos koji uspostavljamo sa biljkom koju smo sami odgajili sa sobom nosi posebnu čar. To više nije proizvod koji smo naručili i stavili u zemlju, već živo biće koje smo odnegovali. Pored toga, mnoge biljke koje su optimalne za šumske vrtove su malo poznate u našem bioregionu, tako da nije uvek lako doći do njihovih sadnica.

Ne savetujem da uzimate sadnice iz šuma i drugih divljih mesta, bilo da su takva mesta zaštićena zakonom ili ne, jer unosimo dodatni stres u ekosistem koji se pod pritiskom ljudi vekovima bori da nadoknadi ono što se iz njega uzima. Ipak, ukoliko naiđemo na zdravu zajednicu biljaka, presađivanje nekoliko jedinki koje će potom nastaviti da se razmnožavaju na našem imanju ne bi trebalo da predstavlja problem.

Tri najpraktičnije tehnike kojima u početku možemo razmnožavati biljke na imanju su:

• Kalemljenje – siguran način da se karakteristike ploda prenesu sa jednog drveta na drugo;
• Reznice – jednostavno umnožavanje formiranih biljaka putem grančica ili korena;
• Seme – najzdraviji način razmnožavanja u smislu genetske raznolikosti.

Kalemljenje

Kalemljenje se vrši spajanjem korena biljke (zvane podloga) koja uslovljava rast i otpornost, sa biljkom koja diktira karakteristike ploda (kalem ili plemka). Na ovaj način dobijamo plod koji želimo, na drvetu bujnosti i otpornosti koji su optimalni za naše uslove. Kalemljenje je dobar primer tehnike koja nema veze sa prirodnim procesima, već se zasniva na ljudskoj domišljatosti pomoću koje, već preko hiljadu godina, elegantno proizvodimo voće vrhunskog kvaliteta.

Biljke koje se koriste kao podloga uglavnom niču iz semena i, pre kalemljenja, dajemo im jednu do dve godine da se formiraju. Biljke koje se koriste kao kalem su izdanci sorti koje već proizvode plodove kvaliteta koji želimo da reprodukujemo. Kalem grančice se uglavnom uzimaju tokom zime, a samo kalemljenje se vrši tokom proleća.

Razne tehnike kalemljenja su dobro pokrivene u knjizi Permakultura Sepa Holcera (Sepp Holzer), a i literatura na našem jeziku je obimna. Iako ne nameravate da se bavite kalemljenjem (u vreme pisanja ove knjige, još nisam okalemio nijednu biljku), moramo biti upoznati sa procesom kako bismo pravilno izabrali sadnice za svoj šumski vrt. Skoro sve voćke koje sadimo u šumskom vrtu će biti kalemljene – kalemićemo ih sami ili će takve stići iz rasadnika u kome naručujemo sadnice.

Podloge za kalemljenje

Podloga na koju se sorta kalemi određuje koju će maksimalnu veličinu drvo postići. Kao primer, Krušku je moguće brati sa patuljastog drveća visine 2 m, pa sve do džinova od 6 m i više u zavisnosti od podloge na kojoj je kalemljena. Zanimljivo je to što biljke ne moraju biti iste vrste, a ponekad ni istog roda da biste ih spojili. Zbog toga se kao podloga za Krušku ili Mušmulu može koristiti divlji Glog (Crataegus), dok se Šljive pored Džanarika, primaju i na Trnjinama (Prunus spinosa). Ovo može biti zanimljivo rešenje za postojeće rastinje na imanju.

Za naše svrhe, generalno izbegavamo patuljaste podloge. Kako im je nadzemni deo mali i patuljast, tako je i podzemni. Manje razvijen korenov sistem ima slabiji pristup vodi i hranljivim materijama u tlu. Veće drvo duže živi i tokom svog života je otpornije na mrazeve, vetrove i suše. Patuljaste sorte se uglavnom koriste na lokacijama koje su ograničene prostorom i gde se prinos očekuje što pre, po cenu više uloženog truda u održavanje. Potpora je često neophodna u prvim godinama, a ponekad i tokom celog životnog veka drveta. Manje drveće takođe zahteva intenzivnije đubrenje i navodnjavanje. Kada sve saberemo, ne vidim razlog zašto bismo na imanju sadili voćke na patuljastoj podlozi ukoliko nam je cilj dugoročan prinos uz niske zahteve održavanja.

Isto tako, nije poželjno kalemiti na izuzetno bujne podloge koje će nam dati veliko drvo koje zahteva više prostora, baca veliku senku i veliki deo najsočnijih plodova rađa izvan dohvata za bezbedno branje. Moguće je redovno orezivati bujno drvo do veličine koju želimo održavati, ali ni to nije idealno rešenje. Mislim da orezivanje nije mali posao, dok drvo često teži da postigne svoj maksimalni rast i boriće se protiv orezivanja intenzivnijim rastom, na štetu količine prinosa i kvaliteta plodova. 

Preostaje nam da pronađemo slatku sredinu i u startu izaberemo podlogu preko koje će drvo dostići rast koji nam odgovara. U tu svrhu, sastavio sam spisak podloga koje naročito odgovaraju šumskim vrtovima našeg bioregiona.

Botanički naziv	Lokalni naziv	Podloga
Cydonia oblonga	Dunja	Dunja MA
Malus domestica	Jabuka	MM 106
Mespilus germanica	Mušmula	Dunja MA
Prunus armeniaca	Kajsija	Džanarika
Prunus avium	Trešnja	Kolt
Prunus cerasus	Višnja	Magriva
Prunus domestica	Šljiva	Džanarika
Prunus persica	Breskva i Nektarina	Vinogradarska Breskva
Pyrus communis	Kruška	Dunja BA29

Raspitajte se u komšiluku o iskustvu ljudi koji su sadili voćke na ovim podlogama – možda imaju bolje preporuke.

Sve gore navedene podloge su srednje bujnosti (osim Magrive koja je slabije bujna) i otporne na većinu uslova koje mogu snaći voćku u našem bioregionu. Izuzetak je slučaj kada zemljište u koje sadite sadrži veliku količinu krečnjaka. U tom slučaju vredi potražiti sorte koje bolje odgovaraju ovoj vrsti tla.

Prilikom kupovine i naručivanja sadnica, obavezno treba naznačiti na kojoj podlozi želimo da je voćka kalemljena, u nadi da će proizvođač taj izbor poštovati. Teško je utvrditi podlogu sve dok drvo ne izraste, zbog čega je neophodno gajiti određenu dozu poverenja u rasadnik kome smo se obratili. 

Ukoliko želimo da budemo potpuno sigurni šta sadimo, najbolje je da kalemimo sami. Pored toga što je ovo isplativije kod velikih zasada, lako možemo uzeti plemke iz drugih domaćinstva i kalemiti voćke koje nam se dopadaju. Ovo je često izvodljivo samo u idealnim uslovima, jer je kalemljenje veština koja zahteva znanje, vežbu i vreme. Ako nam je cilj brzo formiranje šumskog vrta, veći deo ovog posla prepuštamo stručnjacima. U međuvremenu možemo vežbati kalemljenje iz zabave i radoznalosti. Kalemljenje više različitih vrsta na istu podlogu je posebno zanimljivo, jer tada drvo proizvodi različite vrste cvetova i plodova.

Reznice

Ukoliko imamo pristup biljci koju želimo da razmnožimo, to možemo učiniti stvaranjem njenih klonova od novih mladih grančica. Reznice se proizvode tako što mlade grančice debljine oko 1 cm i dužine od 15 do 30 cm odsečemo i potom sadimo u zemljište. Reznice mogu biti zelene ili tvrde, u zavisnosti od toga u kom periodu godine smo ih proizveli.

Botanički naziv	Lokalni naziv	Reznica
Actinidia	Kivi	Zelena
Akebia	Akebija	Zelena
Aronia	Aronija	Zelena
Elaeagnus	Dafine	Tvrda ili zelena
Ficus carica	Smokva	Zelena
Hippophae rhamnoides	Pasji/Vučji Trn	Tvrda
Juniperus	Kleka	Zelena
Lycium barbarum	Godži	Zelena
Morus	Dud	Zelena
Ribes	Ribizle	Tvrda
Rubus fruticosus	Kupina	Tvrda
Salix	Vrbe	Tvrda ili zelena
Sambucus	Zove	Tvrda
Vaccinium	Borovnice	Zelena
Vinca	Zimzelen	Zelena
Vitis	Vinova Loza	Tvrda

Zelene reznice

Zelene, ili polutvrde reznice se uzimaju krajem proleća ili početkom leta nakon što su grančice tek počele da drvene i postaju tvrde. Da bismo podstakli rast korenja, potrebno je reznice potopiti u rastvor za ožiljavanje. Taj rastvor se može kupiti ili napraviti od mladih grančica Vrbe koje se usitne i potope u vodi na 24 sata. Nakon toga se grančice izvade a dobijeni rastvor koristimo tako što donji deo reznice držimo u njemu 1-2 sata pre sađenja.

Zelene reznice sadimo u saksije sa mešavinom peska (ili perlita), zemlje i komposta. Potrebno je održavati zemlju vlažnom i povremeno orošavati biljku dok ne počne da formira nove listove. Reznice koje su se primile je najbolje ostaviti u saksijama tokom prve zime. Tako će dodatno ojačati pre nego što ih posadimo u zemlju.

Tvrde reznice

Tvrde reznice se takođe uzimaju od mladih graničica, ali tek od kasne jeseni kada su odrvenele. Zimsko orezivanje drveća nam često daje izobilje materijala za ovu vrstu razmnožavanja.

Reznice možemo odmah posaditi direktno u zemljište gde će rasti tako da vire 5 cm iznad površine. Neće se svaka biljka primiti, ali pošto nam materijala ne manjka, ovako brzo možemo posaditi veliku količinu novih biljaka. Ukoliko ih bude previše na proleće, lako ćemo iseći višak, a one koje želimo da ostanu treba zaštititi malčem kako bismo sprečili da ih uguše korovi.

Seme

Za razliku od kloniranja postojećih biljaka putem reznica i kalemljenja, razmnožavanje semenom nam daje nove individue. Na ovaj način povećavamo genetsku raznolikost i potencijalno dobijamo biljke koje su otpornije na širi spektar uticaja. Kod gajenih voćaka, razmnožavanje iz semena nam ne garantuje da ćemo dobiti isti plod kao onaj iz kog smo uzeli seme. Ovo se posebno odnosi na voćke koje su intenzivno uzgajane vekovima, poput Jabuke.

Seme sadimo u kontejnere za rasad, a kao supstrat koristimo glistenjak – kupovni ili iz domaće radinosti. Pošto je u ovoj fazi potrebna mala količina zemlje, korišćenje visokokvalitetnog supstrata ne bi trebalo da predstavlja problem. Krupnije seme (veće od 5 mm u prečniku) je bolje posaditi u saksijice dimenzija 7 x 7 cm, da bi koren imao dovoljno prostora tokom klijanja. Idealni uslovi za klijanje podrazumevaju dobar protok vazduha i temperaturu od 21°C, uz blago zalivanje ili orošavanje koje održava zemlju vlažnom, ali ne i mokrom do te mere da se cedi.

Pravilo glasi da što seme duže čuvamo to ga je teže probuditi, odnosno procenat klijavosti se povećava što je seme svežije. Krupno seme (Kesten, Hrast) ne može da se čuva i potrebno ga je posaditi odmah na jesen, i to direktno u najveće saksije. Dubina sadnje se razlikuje od vrste do vrste i neke biljke čak zahtevaju sejanje na površini zemljišta i svakodnevno orošavanje. Zbog toga je neophodno dobro proučiti zahteve klijanja za svaku vrstu koju nameravamo da posadimo iz semena.

Nakon što je seme niklo i biljčica očvrsla dovoljno da se sa njom može baratati bez oštećenja, prebacujemo je u saksije. U ovoj fazi nam je cilj bujan razvoj korena i zbog toga biljke sadimo u najveće saksije koje možemo lako prenositi. Prečnik i dubina saksija koje mi koristimo u ove svrhe su oko 20 x 20 cm.

Zbog veće zapremine saksija, kao supstrat nećemo koristiti glistenjak, kompost i ostalo đubrivo visokog kvaliteta – ono će se bolje iskoristiti na drugim mestima. Mi smo saksije punili mešavinom perlita i domaće glinovite zemlje skinute sa vrha krtičnjaka. Mešavina treba da bude dovoljno rastresita da kroz nju može slobodno da raste koren, a opet dovoljno teška da zadržava vodu i nutrijente. Pošto ovakvo zemljište sadrži relativno nisku količinu hranljivih materija za rast mladih biljaka, biljke povremeno zalivamo tečnim đubrivom od Gaveza.

Sadnice koje smo sami proizveli iz semena retko sadimo u istoj godini u kojoj su nikle. Niske biljke se lako izgube među korovom i manje su otporne na jake mrazeve i suše. Izuzetak su sadnice koje sadimo u zoni 1 gde im možemo pružati više pažnje – čupanjem korova, dodavanjem malča, zalivanjem, prekrivanjem tekstilima koji štite od niskih temperatura i grada, i slično. Druge mlade biljke držimo u stakleniku preko zime, zalivamo tokom leta i sadimo tek naredne jeseni.

Stratifikacija

Priroda sadi seme na jesen, nakon što plod sazri i padne na zemlju, ali to ne znači da seme odmah proklija. Kada bi seme odmah proklijalo tu gde padne, zimski mrazevi bi mladu biljčicu pokosili pre nego što stigne da se formira. Zbog toga seme ima zaštitnu opnu koja odlaže klijanje do proleća kada su uslovi pogodniji za mlade klice.

Većina drvenastih biljaka zahteva period stratifikacije semena pre nego što proklija. Idealni uslovi stratifikacije podrazumevaju umerenu vlažnost i temperaturu ispod 9°C, dok je optimalan opseg između 2° i 5°C. Da bismo stvorili ove uslove, semenje mešamo sa blago ovlaženim peskom u razmeri od jednog dela semena i četiri dela peska i stavljamo ga u plastične kesice gde će provesti zimu. Kako zime postaju nepredvidive, bolju klijavost postižemo držanjem kesica u frižideru, a ne napolju na otvorenom prostoru.

Seme treba povremeno posmatrati i ukoliko primetimo da je preko 30% semena počelo da pušta tanak beli koren, treba ga pažljivo prebaciti u kontejnere za rasad. Seme koje nije proklijalo možemo držati u stratifikaciji sve do proleća, kada i njega sejemo u kontejnere (bilo da je proklijalo ili ne).

Neke biljke zahtevaju period tople stratifikacije tokom jeseni pre nego što uđu u hladnu stratifikaciju, tako da ceo ovaj proces može trajati od dva do šest meseci, u zavisnosti od vrste biljke. Ukoliko je stratifikacija neuspešna, seme treba zadržati i pokušati ponovo sledeće sezone. Izuzetno tvrdoglavim biljkama poput Gloga i Drena su često potrebna i dva godišnja ciklusa stratifikacije pre nego što proklijaju.

Drveće koje danas raste kod nas potiče iz različitih bioregiona, zbog čega svaka vrsta ima svoje specifične zahteve za klijanje. Bolje je svake godine izabrati nekoliko vrsta i proučiti zahteve svake biljke koju proklijavamo, a ne nametati univerzalnu strategiju stratifikacije za sve vrste odjednom. U našim eksperimentima, prvi pristup se pokazao kao znatno uspešniji.

Iako stratifikacija na prvi pogled izgleda kao zamršen proces, moram priznati da je to jedna od zabavnijih stvari koju sam do sada radio tokom razvoja našeg imanja. Pionirske biljke koje su nam uspešno nikle nakon stratifikacije sada rastu na svojim trajnim pozicijama i na putu su da nadmaše visinu kuće. To je izuzetno prijatan osećaj koji je teško opisati. Često se šalim da smo hladovinu na imanju posadili iz semena. Mislim da je to precizna slika nivoa strpljenja koje razvoj imanja zahteva, kao i zadovoljstva koje iz tog strpljenja proklija.

Skarifikacija

Skarifikacija je proces kojim takođe šaljemo semenu signal da je vreme da proklija, s tim što je ova tehnika prilično jednostavnija od stratifikacije.

• Mahunarke (Fabaceae) i pojedine druge vrste koje klijaju nakon požara zahtevaju da njihovo seme prvo potopimo u vrelu vodu na određeno vreme pre nego što ga posadimo.
• Krupno seme sa izuzetno čvrstom opnom bolje klija ukoliko se površina blago isturpija. Na ovaj način imitirano prolazak semena kroz digestivni trakt životinja i druge uslove koji utiču na to da seme proklija.

Proces se razlikuje u zavisnosti od vrste. Uz kupljeno seme koje zahteva skarifikaciju često idu uputstva, a ako ih nema, ove podatke ćete lako saznati i samostalno koristeći neku od mnogih baza podataka o biljkama.

Ovo je bio isečak iz naše knjige Život u Prirodi, koju možete naručiti ovde.