Još jedna radna sezona je iza nas i dočekujemo petu zimu u našoj kući od drveta, slame i zemlje 🙂 Ukratko ćemo kroz slike i priču podeliti glavne događaje iz naše okoline ove godine.
Pogledajte i prethodne godišnje raporte:
Ova godina je mnoge ljude izbacila iz toka i nadamo se da će sledeća biti barem stabilnija ako ništa drugo. Jedino što 2020. čini posebnu u našem slučaju je to što nismo imali volontere na imanju. Bašta je bila skromnija, ali nismo bili sprečeni da nastavimo sa gradnjom. Na kraju bi se moglo reći da je ovo najopuštenija radna sezona koju smo do sada proveli na imanju.
Neki kišno leto zovu „loše vreme“ ali u našem slučaju to znači stalan priliv pečuraka.
Kupine su prevazišle i prošlogodišnji rod, tako da ih tokom jula i avgusta imamo više nego što možemo sami pojesti. Srećom, tu su porodica i prijatelji sa kojima te plodove možemo podeliti.
Pored negativnog uticaja pandemije, zagađenje vazduha u gradovima je takođe motivisalo veliki broj ljudi da posete naše imanje ove godine. Još 2014. nam je to bila jedna od glavnih motivacija da napustimo grad, a danas čujemo kako je ceo region zagađen i da nigde nije bezbedno. Ovu neistinu je lako pobiti merenjima na terenu (ukoliko oči i nos nisu dovoljni).
Detaljnije o ovome možda u nekom budućem tekstu, ali vredi pomenuti da na našem imanju nikada nismo izmerili preko 30 µg/m3 PM2.5 čestica, a većinom vremena ne prelaze ni 10. Čak ni kada je Zaječar bio u rasponu 50-100, ni kada je Bor radio punom parom, ni tokom paljenja njiva u okolini.
Međutim, paljenje njiva sa sobom nosi i druge probleme…
Anonimni intelektualac je zapalio livadu po suvom i vetrovitom danu, a vatra je nastavila da se širi nekoliko stotina metara od tačke paljenja. Prošla je kroz šumu, koristeći lišće i mrtve grane kao gorivo (nijedno drvo se nije zapalilo) dok nije stigla na susednu livadu na kojoj je bila nadstrešnica jednog od članova našeg udruženja, a ispod nje kamp prikolica i preko 100 potpuno suvih bala slame. Srećom niko nije povređen, ali od gore pomenutog nije ostalo ništa, a načinjena šteta se može sabrati u par hiljada €.
Paljenje njiva je protivzakonito, ali to nije bitno jer se taj zakon uopšte ne sprovodi. Naravno, rešenje nije jednostavno… često nije pitanje da li paliti livadu ili ne, već da li paliti livadu ili je natopiti pesticidima. Iako smatramo da je moguće izbeći i jedno i drugo, o tome ćemo reći više kada isto budemo dokazali i u praksi.
U međuvremenu delimo ovu anegdotu u nadi da će nekom prilikom doći do ložača i da će isti razmisliti dva puta o posledicama pre nego što zapale njivu. Šteta je ovoga puta bila materijalno velika, ali bila bi daleko veća da je izgubljen i nečiji život.
ALI! Simbolično ciklusu umiranja i rađanja, na svega 300m od spaljene prikolice niče novi objekat. Naša zajednica se širi.
Iako smo veliki ljubitelji gradnje prirodnim materijalima, ne otpisujemo industrijsku gradnju (OSB, stirodur, beton, PVC, itd.), pogotovo kada su u pitanju manji objekti koje je neophodno brzo osposobiti.
Tako je za vrlo malo vremena iza naše kuće nikla mala kancelarija za rad na daljinu – naš glavni izvor prihoda sa imanja za sada.
Konačno je osposobljena i pokretna kancelarija za Kokoške… ali pošto svake godine nagoveštavamo njihovo useljenje, nećemo ništa obećavati dok ne zakokodaču.
Uspeli smo da nađemo i jednostavno rešenje za smeštaj gostiju. U planu nam je da napravimo gostionicu od prirodnih materijala, ali u međuvremenu će ova termoizolovana kamp kutija poslužiti kao adekvatno privremeno rešenje, barem tokom toplijeg dela godine.
Zanimljivo je da su vremenske prilike nakon pet godina i dalje sposobne da nas iznenade, jer nakon nekoliko miholjskih jeseni proteklih godina, ova jesen je bila izuzetno mračna i maglovita – što je imalo izrazit uticaj na (ne)proizvodnju struje putem solarnih panela. Vreme kao da je stalo, a pored jedne doze ozbiljnijeg snega, bilo je vrlo malo kiše nakon letnjih pljuskova. Međutim, kada je prošla kratkodnevnica sve je više sunčanih dana, a šta nas čeka do kraja zime… to više niko ne zna.
Bilo kako bilo, enterijer smo skockali tako da u njemu možemo komforno da prezimimo uz rukotvorine, čitanje i muziciranje.
Završili smo i crtanje ilustracija za našu knjigu, tako da smo sve bliži izdavanju.
Više o knjizi… uskoro™ 🙂
Laku noć.
Mirjam, Lorenz, Ronja
11. фебруар 2021. at 20:10Dear Alex, Maria and Jasmina
We just have seen that you finally have finished your book!
Congratulations to this big success. Is it available as an ebook or did you print it? We would like to order one, even if we cannot read it, we would like to support you a little bit.
Unfortunately we still cannot read the serbian language, so we just visit this site to check the pictures, which mostly look beautiful and shows us that your proceed in your dream, wow this is so impressive.
Only the one picture of a fire looks horrible. We hope that nobody got hurt and you only had material damage.
We hope we will find time to visit you soon. Actually we make plans how to optimize our van for family travels. So we hope it will be ready this summer for a trip to the balkan countries.
Greetings from really cold Switzerland
Mirjam, Lorenz, Ronja
Lillian
30. децембар 2020. at 11:28Da naglasim:“svoj na svom“,sto otvara hotizont smislu;posvecenosti,predanosti,izostrenom fokusu prepoznatljivosti cilja,za ljubav koja rad radoscu oplemenjuje i plodovi su zdravi I sladji…te i kucica biva palata/,svako godisnje doba uz svoje cudi je caroban dozivljaj! Primeri mladih porodica koje su prihvatile odgovornost i borbu,uz tezak rad uce ujedno od svog stvaralastva zive i prenose znanje ,od znacajne je koristi za preumljenje mlade populacije koja je izlozena losim uticajima i sistemu poremecenih vrednosti,zivi u nerealnim ocekivanjima I podcenjuje iskonske kvalitete I prirodni jedini zdrav poredak I ugaoni kamen srece i uravnotezene zivotne putanje.Gruba priroda kao zivotna sredina jeste izazov ali ona meksa coveka I ujedno jaca uvodeci ga postepeno do vladara I pobednika za sta je covek I stvoren I predodredjen.Dok u suprotnom u neprirodnim okolnostima potpada se u robovsku ulogu ,sluzbu najvecim razaracima duhovnih I postepeno fizickih snaga sto cine gospodari i razgraditelji coveka-to su dejstva od STRASTI.Priroda, zivot uslovljen prirodom,oblikovan silama ali i darovima prirode je izvor i utoljenje kreativne zedji humanog bica.Ne treba se plasiti napora I privida da je zivot u prirodi u opasnosti ,covek je stvoren da pomera granice-pomerajuci izazovima svoje licne granice menja i sebe i oko sebe: duhovno i materijalno. Podsticajno je,videti iz prilozenih fotografija da se uvecava,znatno siri zajednica mladih koji pobedjuju cudi snazne planine,stvaraju mogucnosti za zdrav zivot,mlade porodice ucvrscuju I utvrdjuju normalan poredak gde vladaju iskonski zakoni ravnoteze.
deda Vlada
30. децембар 2020. at 09:29Uprkos svemu što se događa oko nas, ovo je očigledno bila još jedna normalna i lepa godina za vas.
Čestitam na njoj, čestitam na istrajnosti u svim predhodnim godinama i normalno da ih bude još puno, puno…
Lillian
29. децембар 2020. at 10:03Svoj na some,uz svoju energiju na pozitivnoj frekvenci,svojim zaslugama svojim dobrim izborom prilikom ukrstanja raznih izazova za mlade ljude hrabri koraci stvaranja porodice,velika izrazenost za socijalizaciju uz toleranciju I spremnost za pomoc I deljenje svog iskustva stavljanje ga na raspolaganje I kao podstrek drugim zainteresovanim za slicno,takodje I kreativnost kroz spojeve:iskustva,misaonog,idejnog, upornosti.Cestitka za novu knjigu,blagoslovena porodica uz preslatku cerkicu.
Dunja
28. децембар 2020. at 20:24Sjajan tekst, kao i uvek 🙃
Lagano i pozitivno kod vas 💛
Aleksandar
28. децембар 2020. at 19:40Svaka čast i svako dobro Vam želim…jedva čekam izdavanje knjige jer i sam želim jedan primerak da kupim…samo napred i veselo
Aleksandar
28. децембар 2020. at 18:39PS: ako je moguće nenasilnu edukaciju :DDD
Aleksandar
28. децембар 2020. at 18:34Ćao!
Šaljem vam pozdrav i podršku (moralnu, duhovnu) a vi je čuvajte za kad zatreba ako zatreba 😀 pošto mi se čini da gurate svoj san i plan odlično .
Moj komentar se odnosi na njivopiromane..
Nisam sasvim upućen ali čini mi se da nepaljenje njiva ne utiče na obimniju upotrebu pesticida. Upravo, slušao sam brojne agronome koji tvrde (a meni je to blizu pameti) da se paljenjem njive sterilišu, tj u najvećoj meri pobiju i unište bube,crvi, insekti…a bogme i mikroorganizmi od neprocenjivog značaja za obnovu kvaliteta zemljišta. Dakle, po logici stvari implicira dodatno hranjenje veštakom. Vi proverite 🙂 U svakom slučaju sasvim sam ubeđen da su uzroci paljenja njiva isključivo lenjost, neukost i poslovična tvrdoglavost domaćeg seljaka. (pokušao sam da budem blag u opisu))) a šampioni su mi pališe pored autoputa, kuća, štala, šume ..
Gledao sam daaavno neku emisiju o poljoprivredi koja je obilazila ratare i stočare od Granice Poljske sa Nemačkom pa do granice Slovenije sa Hrvatskom. Oni bliže Poljskoj nisu baš nešto ni znali o nama a nisu ni posebno zainteresovani. Ostali, što bliže nama to su bili više u čudu koje ne mogu razumeju, veoma dobro upućeni kako planiraju i kako i šta rade i naši seljaci i naša država. (Budale! :DDD) Razmišljajte o osnivanju nečega za edukaciju barem tih vama blizu 🙂 Isplatiće se svima.
Ćao!