Prirodna Gradnja – Planiranje i Osnove Gradnje

Slede isečci iz naše knjige Život u Prirodi.

Posebnu magiju prirodnoj gradnji daju njena pristupačnost onima koji se tek upuštaju u posao. Rad sa zemljom ne samo da ohrabruje, već je i izuzetno zabavan. Nemam odbojnost prema industrijskoj gradnji i materijalima, ali mislim da se bolji rezultati u mnogim poljima gradnje mogu postići korišćenjem prevashodno prirodnih materijala. Boljim rezultatima smatram sledeće:

  • Manja količina otpada i zagađenja prilikom proizvodnje i korišćenja materijala za gradnju;
  • Zdraviji i udobniji prostor za život;
  • Efikasnije održavanje komforne temperature unutar doma;
  • Samostalnost u daljem održavanju izgrađene kuće.

Kada govorimo o gradnji prirodnim materijalima, podrazumevamo materijale koji se koriste u istom ili sličnom stanju u kom su uzeti iz prirode. Međutim, kuće koje su u potpunosti sagrađene od prirodnih materijala su retke, i zato ne smatram da se kombinovanjem sa industrijskim materijalima poput stakla, metala, betona, plastičnih cevi i folija krše neki sveti zakoni.

Prirodna gradnja borovi stubovi
U društvu posao ide brže i zabavnije

Planiranje

Ukoliko nismo obazrivi, lepota prirodnih kuća može biti opasna zamka. Mnogo ljudi se „upeca“ na estetiku ili ideologiju određenog tipa gradnje pre samog početka planiranja kuće. Svet je pun vlažnih „hobitskih“ kuća jer su njihovi graditelji silom pokušali da ih ožive u kontekstima koji im nikako ne odgovaraju. Pre početka bilo kakve gradnje, preslišajte sebe i sagledajte koja je svrha onoga što želite da napravite i koje su potrebe budućih ukućana. Prvo treba videti zašto, a tek onda šta i kako. Kada smo gradili naš dom, sebi smo zadali nekoliko ciljeva:

  1. Dom pravimo po svojoj meri i za naše jedinstvene potrebe;
  2. Dom možemo da projektujemo, napravimo i održavamo sami;
  3. Potrebe za hlađenjem i grejanjem su niske, i možemo ih pokriti onim što proizvedemo na imanju;
  4. Koristimo fleksibilne materijale kroz koje možemo da iskažemo svoju kreativnost;
  5. Kombinovanje doma sa elementima za čuvanje kišnice, biofiltraciju iskorišćene vode i korišćenje energije sunca treba da bude jednostavno.

Tokom životnog veka jedne kuće, mnogo više energije, novca i vremena se utroši na održavanje kuće zimi toplom i leti hladnom, nego što je potrošeno na njenu izgradnju. Iz tog razloga, svima koji uđu u gradnju novog doma (svejedno da li industrijskim ili prirodnim metodama) savetujem da ozbiljno shvate tehnike kontrole temperature, o kojima ćemo govoriti u nastavku ovog poglavlja. Onima koji imaju neometan pristup velikim površinama šume, odakle uvek mogu ubrati drva i iskoristiti kao ogrev, ovo možda ne izgleda tako bitno. Godišnja kampanja spremanja drva je u ruralnim krajevima ritual koji se uzima zdravo za gotovo: kad već obaram, kratim, tovarim, prevozim, istovarujem, cepam, slažem, unosim i palim pet kubnih metara drva godišnje, zašto onda već ne bih obarao, kratio, tovario, prevozio, istovarivao, cepao, slagao, unosio i palio petnaest kubnih metara drva? To je računica na tankim nogama već danas, koja će sve manje imati smisla kako se kontrola nad sečom šuma bude pooštravala. Dobrim projektovanjem, energiju potrošenu na grejanje možemo umanjiti od tri do pet puta, i pritom smanjiti pritisak koji vršimo na sebe i na ekosistem u našoj neposrednoj blizini. Drva za ogrev će nam i dalje trebati, pa ćemo o njihovom spremanju i skladištenju više govoriti u Poglavlju 11.

Naše planove smo započeli od Permakulturnog doma – onakvog kakav je predstavljen u skoro svim kursevima i knjigama. U kratkim crtama, to je prizemni dom površine 50-100 m2 sa velikom izloženošću ka jugu. Već u prvoj fazi projektovanja smo zaključili da nemamo novca, energije, a ni potrebe za takvom kućom. Krenuli smo od početka – od sebe. Sagledali smo naše potrebe – kako trenutne, tako i buduće. Pošto je ovu avanturu započelo samo nas dvoje, glavno pitanje je bilo koliko ćemo dece imati i gde ćemo smestiti svu tu hipotetičku čeljad? Naše imanje je dovoljno veliko da na njemu izgradimo i druge objekte i kućice, kada se pojavi potreba. To znači da prvi dom koji gradimo ne mora da reši sve naše potrebe sada i zauvek. Ovo je naše tumačenje, a drugi će imati drugačije poglede.

Pri pomisli na izgradnju sopstvenog doma, mnogi ljudi strahuju od toga da li će moći da postignu nivo bezbednosti koji jedan dom zahteva. Umesto takve bojazni, od samog početka je neophodno proaktivno integrisati bezbednosne kriterijume u naše planove. Kada to uradimo, logično je da ćemo sebi napraviti dom bezbedniji od onog koji bi nam izgradio neko drugi. Tokom čitave faze planiranja i izvođenja radova, treba se držati sledećih kriterijuma za gradnju bezbednog objekta:

  • Bezbednost od požara – peći, šporeti i drugi elementi koji proizvode visoke temperature ne smeju biti u blizini zapaljivih materijala. Ovo je posebno bitno u kući sa otvorenim drvenim stubovima i gredama;
  • Konstrukcioni integritet objekta – neophodno je postići stabilnost u svim elementima i vezama;
  • Neometan izlaz u slučaju opasnosti – izlazi moraju biti lako dostupni u svakom trenutku boravka;
  • Svetlost – prirodna svetlost treba da dopire do svih prostorija za boravak;
  • Cirkulacija vazduha – svaka prostorija za boravak treba da ima mogućnost redovnog provetravanja;
  • Grejanje – mogućnost održavanja temperature doma između 20°C i 24°C;
  • Voda – pravilno instalirani dovodi i odvodi vode za korišćenje u kući, kao i odvod u slučaju poplave;
  • Električne instalacije – pravilno i bezbedno postavljena električna mreža;
  • Energetska efikasnost – minimalna i efikasna potrošnja energije za izgradnju, korišćenje i održavanje kuće udobnom.

Kada na ovaj način raščlanimo bezbednosne kriterijume, lako ćemo utvrditi za šta ćemo sami preuzeti odgovornost, a koje elemente treba ipak prepustiti stručnoj osobi.

Projekat

Savetujem da, čim počnete da razmišljate o gradnji, odmah sačinite projekat u kome ćete beležiti sve što je u vezi sa izvođenjem radova. To može biti digitalna ili kartonska fascikla. U početku će to samo biti nekoliko rečenica propraćenih slikama, ali kako znanje, ideje i planovi budu rasli, tako će i celi projekat sve manje ličiti na maštu, a sve više na nešto što je izvodljivo. Ovaj proces može trajati mesecima, pa i godinama. Pošto steknemo približno kompletnu sliku kuće, gradnju je neophodno raščlaniti na etape.

Imajte u vidu da su svi planovi gradnje elastični, sposobni da prihvate promene i dorade. Kako gradnja bude napredovala, tako će i sam projekat evoluirati. Možda će vam se u jednom trenutku priključiti više ljudi, pa ćete postići više nego što ste očekivali. Možda eksperimentisanje sa određenim materijalima ne donese očekivane rezultate, zbog čega morate menjati planove. U svakom slučaju, korisno je imati polaznu tačku i centralno mesto za beleženje svih detalja gradnje.

Pošto smo projekat podelili na etape, za svaku etapu treba zabeležiti sledeće:

  • Opis radova sa skicama, slikama i računicama;
  • Neophodan materijal i alat;
  • Radni sati i pomoć potrebna za izvođenje;
  • Planirani finansijski troškovi.

Posebno je bitno napraviti kompletan spisak materijala koji će biti potrebni u većoj količini ili do kojih je teže doći. Unapred se povežite sa svim dobavljačima i sastavite okvirnu potrebnu količinu, stanje na lageru, cenu materijala kao i cenu transporta. Ukoliko se plan i nabavka materijala završi pre početka etape, sami radovi će teći lakše i sa manje odlaganja.

U bilo kom elementu gradnje istovremeno možemo kombinovati dve od tri ponuđene opcije – brzo, dobro i jeftino. Ako želite da se brzo završi, a da pritom bude kvalitetno, džep će to osetiti. Sa druge strane, ako pokušamo da nešto zbrzamo sa malo para, rezultat će morati da se poboljša pre ili kasnije, ili ćemo graditi iznova.

Brzo Dobro Jeftino
Brzo, dobro ili jeftino. Izabrati dva.

Naša opšta formula od samog početka gradnje je bila dobro + jeftino. Zato i posle četiri godine radova ne mogu reći da smo završili sve osnovne građevinske elemente u kući – zemljani pod i poslednji sloj maltera na spoljnim zidovima i dalje čekaju svoj red. To ne znači da nismo menjali formulu po potrebi. Kada je jesen pokucala na vrata, a naša kuća i dalje bila bez prozora i vrata (gde je onda jesen kucala?) prešli smo na dobro + brzo i iznajmili usluge dobrog stolara. Koštalo nas je više nego da smo se sami time bavili, ali je u tom trenutku to bio najbolji izbor. S vremena na vreme, ne izbegavam da potegnem i jeftino + brzo u određenim elementima gradnje. Rezultat ovog pristupa su najčešće ona čuvena privremena rešenja, od kojih neka umeju da potraju i nekoliko godina… i zbog kojih mi Mara katkad sa razlogom zamera.

Osnove gradnje

Tip gradnje koji ovde predstavljam podrazumeva drvenu konstrukciju koja služi kao kostur čitavog objekta i ima funkciju da obezbedi stabilnu strukturu za ostale elemente. U ovom sistemu gradnje, zidovi služe samo kao ispune i nose samo sopstvenu težinu. Drvena konstrukcija drži spratove, krov i sve drugo što će se povremeno nalaziti na krovu, poput snega i graditelja.

Za ovaj tip gradnje smo se odlučili zato što ispunjava sve uslove koje smo postavili tokom projektovanja. Pored toga, drvene konstrukcije su oproban sistem gradnje poznat starim majstorima kroz vekove, kao i današnjim graditeljima modernih kuća od slame. Velika prednost ovog sistema u kombinaciji sa drugim prirodnim materijalima (u našem slučaju sa slamom i zemljom) je što relativno brzo možemo podići krov. To nam daje priliku da zaštićeni od sunca i kiše polako radimo na zidovima i ostalim elementima koji zahtevaju više vremena i eksperimentisanja.

Zapaljivost drveta je veoma bitna stvar koju treba imati u vidu pri radu sa ovim materijalom – kako tokom gradnje tako i po završetku objekta. Mora se unapred razmišljati o načinu postavljanja sistema za grejanje, uz maksimalnu predostrožnost zbog moguće izloženosti drveta visokim temperaturama.

Prirodna gradnja - drvena konstrukcija
Drveni kostur našeg doma

Zaštita od prirode

Iako smo došli da živimo u skladu sa prirodnim obrascima, priroda ne brine za našu udobnost. Za to se moramo postarati tako što ćemo umanjiti negativan uticaj prirodnih sila na nas same, kao i na ono što smo sagradili. Ovo je pogotovo bitno kod korišćenja prirodnih materijala, čija je potencijalna biorazgradivost neuporedovo veća nego kod sintetičkih tvorevina. Ukoliko se zaštita određenog elementa ne može postići bez sintetičkih materijala, ne suprostavljam se njihovom promišljenom i umerenom korišćenju u izgradnji dugotrajnih objekata. Ne sumnjam da je uz dovoljno truda i eksperimentisanja moguće praktično sve sintetičke materijale zameniti prirodnim i nadam se da će buduće generacije imati priliku da ove tehnike dalje razvijaju. Pogledajmo na koji način prirodne sile mogu negativno uticati na dugotrajnost naših objekata.

Voda

Voda može biti najveći neprijatelj udobnog doma. Ukoliko nađe put da ode tamo gde joj nije mesto, može prouzrokovati sledeće probleme:

  • Zadržavanje vode u pukotinama i zaleđivanje uzrokuje širenje pukotina i nanosi veću strukturnu štetu;
  • Isparavanje vode hladi materijal sa kog isparava;
  • Voda je obavezan začin za množenje živog sveta koji bi naš dom i prirodne materijale u njemu pretvorio u obrok.

U nastavku ćemo pogledati kako je moguće vodu usmeriti dalje od temelja kao ključne tačke objekta gde voda često nadolazi i pravi najveću štetu. Druga mesta kroz koje voda najčešće dopire u objekat su prostori oko prozora, vrata i svih drugih spojeva gde se dodiruju dva različita materijala. Pri radu na elementima koji će biti direktno izloženi padavinama, uvek treba imati u vidu putanju vode.

Vetar

Hlađenje objekta usled dejstva vetra nikako ne treba zanemariti. Postavljanje vetrobrana će čak i za dom sa najboljom toplotnom izolacijom biti od velike koristi. O sadnji vetrobrana u vidu drveća ćemo detaljnije govoriti u Poglavlju 14. Pored zelene odbrane od vetrova, za istu funkciju se mogu iskoristiti i postojeći objekti. Iako možda ne stimulišu čula, postoji dobar razlog zašto se mnoge štale nalaze u blizini kuća. Pored toga što vetrovi hlade objekat i nanose potencijalnu štetu, jaki vetrovi uz kišu omogućavaju vodi da dođe na mesta do kojih inače ne bi mogla da dopre.

Sunce

Ultraljubičasto (UV) zračenje Sunca negativno utiče na razne vrste materijala. Plastika se razgrađuje i raspada. Gvožđe rđa. Drvo se suši, krivi i na kraju puca. Najpostojaniji materijali su kamen, opeka i zemlja. Drvo se može premazati određenim zaštitnim slojevima, ali premaz vremenom treba obnavljati. Jedini materijal kome Sunce prija su žive biljke. Materijale koji su manje otporni na sunčeve zrake možemo postaviti u senci drveća i tako ubiti dve muve jednim udarcem.

Život

Mesta koja su udobna za život ljudi, takođe su udobna i za mnoge druge oblike života. Insekti, glodari, ptice i druge životinje prepoznaju trud koji smo uložili u stvaranje objekata otpornih na prirodne elemente i rado nastanjuju zaštićene kutke gde ljudi retko prolaze. Sovino gnezdo može biti veoma simpatičan element na tavanu jedne kuće, ali stršljenovo gnezdo prija mnogo manje. Gljive obožavaju mračna vlažna mesta sa slabom cirkulacijom vazduha.

U kontroli neželjenih podstanara (pogotovo ptica i glodara) mačke su od velike koristi. O drugim stanarima moramo razmišljati već tokom projektovanja objekta.

Temelj

Osnovna funkcija temelja je da uspostavi čvrstu i stabilnu vezu između objekta i zemljišta na kome je objekat izgrađen, slično korenu drveta. Da bi se izbeglo neravnomerno sleganje temelja tokom ciklusa smrzavanja i otapanja vode u zemljištu, što može izazvati pucanje i nestabilnost svega što temelj nosi, on mora dosezati ispod dubine smrzavanja zemljišta. Precizna dubina smrzavanja zavisi od mesta do mesta, zato razgovarajte sa lokalnim graditeljima kako biste došli do ovih informacija.

Funkciju temelja smo podelili na dva elementa:

  1. Stubovi ukopani u sitan kamen koji služe kao osnova drvene konstrukcije;
  2. Niski noseći zidovi (sokle) od kamena i betona koji nose zidove, vrata i prozore.

Oba elementa su postavljena na drenažnom kanalu dubine i širine 50 cm. Celi kanal je zaštićen geotekstilom koji propušta vodu, ali zaustavlja prolaz zemljanih čestica i korenja koje može dovesti do začepljenja drenaža. Za drenažu koristimo rečni oblutak granulacije 20-40 mm (iberlauf) koji smo tokom popunjavanja utabavali na svakih 20 cm, kako bismo dobili stabilnu podlogu za podizanje zidova.

Pored toga, drenaža na kojoj stoje zidovi služi da primi svu teoretsku vodu i preusmeri je dalje od kuće, putem rebrastog creva postavljenog na dno. Kažem teoretsku vodu, jer smo, postavljanjem perifernih drenažnih kanala, kao i nasipanjem zemlje oko zidova, sprečili slivanje površinskih voda do kuće.

Presek kuće od slame
Presek temelja i poda naše kuće

Opredelili smo se da stubove ne betoniramo ispod zemlje zbog težnje betona da zadržava vlagu i da tako vremenom potencijalno ošteti stubove. Iako stubovi stoje u kamenu, zaštitili smo ih sa četiri premaza zagrejanog lanenog ulja. Radi dodatne stabilnosti, armaturom smo povezali stubove sa nosećim zidovima od betona i kamena.

Konstrukcija

Kosnike postavljamo gde god je neophodno konstrukciji dodati otpornost na sile koje deluju odozgo ili sa strane. Na taj način formiramo čvrste trouglove i dve labave grede pretvaramo u stabilnu konstrukciju. Isti efekat se može postići i korišćenjem pločastih materijala umesto kosnika – najčešće lima ili ploča od presovanog drveta koji se u nekoliko tačaka spajaju sa elementima koje treba da stabilizuju. Pločasti materijali igraju veću ulogu u izradi manjih objekata i nameštaja, kada o istom trošku dobijamo zid i stabilnost. U izgradnji većih objekata, tu ulogu najčešće ispunjavaju kosnici, a zidovi se izrađuju kao naknadni element.

Konstrukcija stabilnost
Funkcija kosnika u stabilizaciji konstrukcije.
Levo: pravougaone strukture loše podnose pritisak koji deluje odozgo, kao i bočnu silu.
Desno: postavljanjem dijagonalnih kosnika znatno povećavamo čvrstinu konstrukcije. Kosnici se uglavnom postavljaju na gornju trećinu stuba.

Razmak između vertikalnih stubova u drvenim konstrukcijama treba da bude od 3 do 5 metara. Pošto nismo hteli previše da se igramo statičkim proračunom i da projektujemo od nule, našu konstrukciju smo zasnovali na postojećim planovima elemenata drvenih koliba koje smo našli u knjigama. Kombinacijom oprobanih rešenja smo došli do jednostavne konstrukcije, na osnovu koje smo napravili 3D model i naš budući dom počeli da popunjavamo idejama. Najveća adaptacija koju smo napravili je korišćenje većih dimenzija stubova i greda nego što planovi preporučuju, jer to je ono što smo imali na raspolaganju.

Da bi se dobila čvrsta konstrukcija, takođe treba obratiti pažnju na spojeve i veze različitih elemenata: stubova i greda, greda i rogova, rogova i krovnog pokrivača, kosnika, itd. Bez obzira na to da li koristimo metalne klinove, navojne šipke, drvene tiplove ili zavrtnje, moramo biti sigurni da mogu podneti silu koja na njih deluje. O spojevima ćemo govoriti detaljnije kada se budemo bavili radom sa drvetom u nastavku ovog poglavlja.

Više informacija o konstrukcijama i statici možete naći u knjizi Arhitektonske konstrukcije 2 (Milorad Pavić). Ukoliko sami projektujete konstrukciju većeg objekta i niste sigurni u celokupnu stabilnost, uvek se vredi posavetovati sa stručnjakom i razjasniti sve sumnje pre početka gradnje.

Krov

Da bismo mogli da efikasno skupljamo čistu kišnicu sa krova, izbor materijala za krovni pokrivač se sveo na 2000 kg crepa ili 300 kg pocinkovanog i plastificiranog lima. Iako je crep prirodan i dugotrajan materijal, slike okolnih starih kuća na kojima su krovovi urušeni pod težinom crepa su mi ostale urezane u pamćenju. Ukupna masa krova (na koju treba dodati i masu snega) je glavni razlog zašto smo se odlučili za metalni krovni pokrivač.

Velike mase na visini slabe konstrukcionu moć visokih objekata, pogotovo tokom zemljotresa. Zato se teški materijali postavljaju bliže zemlji, a lakši materijali na više tačke. Zamislite način na koji su konstruisane piramide i raspored težine u takvim građevinama. Na taj način se dodatno povećava stabilnost objekta.

Postavljanje krova od lima
3 čoveka + 5 dana + malo iskustva + dobar plan = gotov krov

Naravno, ne protivim se korišćenju crepa, jer i mi imamo namere da crep koristimo za pokrivanje drugih objekata. Jednostavno želim skrenuti pažnju na to da se jedno isto rešenje ne može primeniti u svakom kontekstu. Za koji god da se od ova dva pokrivača opredelimo, postavka je slična.

Gradnja slojevi krova
Slojevi krovnog pokrivača

Ovo je bio isečak iz naše knjige Život u Prirodi, koju možete naručiti ovde.

2 Komentara

  • Valter

    18. februara 2022. at 17:59 Odgovori

    Kad će knjiga?

    • Aleksandar Janković

      18. februara 2022. at 19:59

      Svakog dana očekujemo da izađe iz štamparije. Kada izdavač to sve dovede u red javljamo! Mi se nadamo da će biti spremna za slanje u narednih mesec dana. Obaveštavamo putem sajta svakako.

Postavi Komentar