Danas gnjurimo dublje u vode održivih kuća, i fokusiramo se na kuću od slame koja je isplivala kao najprikladnija za naš bioregion. Iako slama navodno igra glavnu ulogu, videćete da je ona ipak samo jedan komadić u velikoj slagalici.

Ovaj tekst kao konkretan primer koristi projekat i skice kolibe koju mi pravimo ovog leta. Trudićemo se da pišemo najjednostavnijim jezikom kako bi što više ljudi razumelo, i nadamo se jednog dana primenilo u nekim svojim projektima.

Temelj

Ukopani Stubovi

Konstrukciju nose bagremovi stubovi, opaljeni na krajevima koji idu 1m ispod zemlje, i sede na 5-10cm šljunka. Oko stuba se stavlja kamenje i šljunak da pruži stabilnost, koji se nabijaju na svakih 20-30cm dubine. Koristimo šljunak umesto cementa, jer šljunak propušta vodu dok je cement zadržava, i u svakom elementu se trudimo da sklonimo vodu od drveta i slame, kako bi izbegli truljenje.

Drenaž

Oko stubova se kopa rov koji je obložen agrotekstilom, kako bi sprečili upadanje zemlje u drenaž i širenje korenja. Dužinom dna rova ide plastična cev sa izbušenim rupicama, kroz koju teče voda tokom većih padavina. Oko te cevi se stavlja šljunak i ceo rov se puni do vrha šljunkom, uz tabanje na svakih 20-30cm visine.

Konstrukcija

Klasična drvena konstrukcija se gradi na ukopane stubove. Može biti od prirodnog okruglog ili rezanog pravougaonog drveta, zavisi od estetike i sposobnosti majstora. Bitno je da krov konstrukcije ide 50-90cm izvan okvira zidova, i posluži kao nadstrešnica koja štiti zidove od kiše.

Krovni Pokrivač

Prvi sloj krova je folija koja propušta paru iz kuće (i time izbegava kondenzaciju u krovu), a sprečava ulazak vode sa spoljašnje strane. Ukoliko se skuplja kišnica, najpraktičnije opcije za krovni pokrivač su crep, metalni krov ili šindra. Izbor zavisi od estetike i cene, a mi ćemo se poigrati sa hrastovom šindrom na našem krovu.

Sa unutrašnje strane se stavlja termoizolacija: slama, vuna, stiropor ili mineralna vuna. Nama od svega ponuđenog najbolje završava posao kamena vuna.

Zidovi

Nosači

Nosači zida služe da odvoje slamu od zemlje, stavljaju se direktno na utabani šljunak drenaža i recimo da su oko 50cm visine i 50cm širine. Kamen se stavlja radi estetike i stabilnosti, a mešavina cementa i perlita radi termoizolacije, jer u suprotnom ovaj zidić pravi toplotnu rupu u planu.

Na vrh nosača ide drveni držač (sill plate) sa ekserima koji vire ka gore – na njih se slažu/nabadaju bale slame. Držač sprečava direktan kontakt između slame i nosača koji je sklon skupljanju vode.

Otvori

Za prozore, vrata, ventilaciju, vodovod i bilo koje druge „rupe u slami“ neophodno je napraviti drvene okvire i fiksirati ih za konstrukciju.

Svi prozori bi trebali imati duplo staklo i nije neophodno da se otvaraju. Glavni cilj prozora je da propuste svetlo u kuću i pružaju pogled ka spoljašnjem svetu. Ventilaciju prostora mogu vršiti strateški pozicionirani manji otvori koji imaju bolju poziciju, izolaciju i dihtovanje.

Slama

Konačno smo stigli i do slame! Bale moraju biti gusto nabijene, suve i bez znakova truljenja ili indikacija da su na toj adresi nedavno stanovali glodari. Pored korišćenja poljoprivrednih balirki, moguće ih je i ručno balirati – što naravno duže traje, ali je time moguće postići željene dimenzije i gustinu.

Bale se onda slažu kao velike lego kockice oko okvira i to izgleda ovako:

Čupavost slame se dovodi u red motornom testerom i/ili trimerom, pre nanošenja maltera.

Zemljani Malter

Mešavinom peska, gline i vode dobijamo zemljani malter. Nanosi se na bale slame sa unutrašnje i spoljašnje strane i mora potpuno prekriti sve rupe u zidu i time zaustaviti strujanje vazduha. Nanosi se uglavnom iz 2 ili 3 sloja, i prethodni sloj mora da bude potpuno suv pre nanošenja sledećeg. Prethodni sloj se blago poprska vodom i zagrebe, kako bi došlo do boljeg spajanja između dva sloja.

Dobro pomešan malter se odlično lepi za slamu, ali ne i za drvo. Iz tog razloga je bitno da svako mesto dodira slame i drveta (oko vrata, prozora, konstrukcije) ima neku tkaninu natopljenu glinom ili gips karton ploču koja će držati malter na prelazima.

Boju diktira boja gline i peska, a može se promeniti dodavanjem mineralnih pigmenta ili kreča.

Obavezno je uraditi par testova da bi videli koja mešavina peska i gline najbolje drži – odnos 3:1 i 4:1 (P:G) su dobri za početak.

Unutra

Prvi sloj je dosta grub i cilj mu je da se dobro spoji sa slamom, pa i ako malo popuca to nije problem. Drugi sloj je finiji (sadrži više peska) i neophodno ga je dobro utabati i izravnati mistrijom, kako bi se smanjilo skupljanje prašine na zidovima unutar kuće.

Spolja

Spoljašnji deo kuće zahteva i treći sloj koji se meša sa hidratisanim krečom radi veće otpornosti na vlagu. Kada kreč očvrsne, on sprečava „topljenje“ zemljanog zida prilikom kiše i smanjuje ulazak vode do slame.

Pod

Ovaj bitan element zahteva sam svoj tekst, i možda će ga jednom prilikom i dobiti. Do tada, samo ćemo preći preko slojeva koje sadrži pod jedne održive kuće od slame:

1. Šljunak – 10cm iberlaufa da pruži stabilnost i prenese težinu poda na zemlju.
2. Hidroizolacija – folija zalepljena za unutrašnji deo zidova koja hermetički sprečava ulazak vazduha i vode odozdo.
3. Termoizolacija – 5cm perlit, stirodur ili kamena vuna. Mora izdržati pritisak svega što će se odvijati iznad: unutrašnji zidovi, nameštaj, kretanje ljudi, itd.
4. Termalna masa – 5-15cm kamen, cigla, ili zemljani pod (sličan malteru) sa premazom lanenog ulja.

Toliko o teoretskoj kući od slame za danas. Mogli bi reći još mnogo toga na ovu temu, ali radije bi pokazali na našoj kolibi 🙂

Za one koje zanima više o održivoj gradnji sa slamom i drugim prirodnim materijalima, preporučujemo knjige koje su nama do sada bile najkorisnije. Nažalost, na srpske prevode još uvek nismo naišli.

• A Pattern Language – 40 godina nakon što je izdata, i dalje prva knjiga koju treba pogledati pre stvaranja bilo kakvog objekta.
• The Art of Natural Building – Odličan pregled prirodnih tehnika gradnje i sjajan izvor inspiracije.
• Making Better Buildings – Poređenja održivih tehnika gradnje sa ilustracijama, tabelama, brojkama – uživancija za štrebere!
• Building Green – Knjiga iz koje smo najviše naučili i bez koje se ne bi usudili da kročimo na gradilište 🙂
• Roundwood Timber Framing – Sve informacije o obloj građi na jednom mestu, uključujući vrste drva, spojeve, alate, itd.
• Practical Straw Bale Building & Building Your Straw Bale Home – Obe knjige imaju Australijski fokus, ali trenutno su najopširniji vodiči za rad sa slamom i zemljanim malterom.